Faze stresa

Faze stresa

„Stres“ je reč koja bi u širokoj svetskoj upotrebi ozbiljno mogla da parira pojmu „selfi.“ Savremen način života, intenziviranje međuljudskih odnosa, neizvesnost, nesigurnost, brzina... doveli su do toga da ljudi svu krivicu za negativno raspoloženje, iscrpljenost ili bol pripišu stresu.

Da li je zaista tako? Zašto generacije sa početka prošlog veka nisu imale pravo da se „opravdaju“ stresom? Ili možda nisu znali šta je uzročnik lošeg psiho-fizičkog stanja?

U ovom tekstu objašnjavamo šta je stres, a pišemo i o tome koje faze stresa postoje.

šta je stres?

Laički rečeno, stres predstavlja stanje u kome se pojedinac oseća loše pod dejstvom jedne ili više negativnih emocija/stanja, kao što su: strah, razočaranje, bes, briga, tuga, uznemirenost, strepnja itd. Sa medicinskog aspekta pod pojmom stresa se podrazumeva skup reakcija izazvanih neprilagođenošću čoveka na štetne faktore iz svog okruženja. To okruženje može biti životno (svakodnevno) ili radno. S

Stres se javlja kao negativno emocionalno iskustvo i loša reakcija organizma praćena biohemijskim i fiziološkim rekacijama u nastojanju da se prilagodi na iznenadne pojave i događaje u svom životu. Manifestuje se kroz psiho-fizičku patnju.

3 faze stresa

Prošlog veka, davne 1936. Hans Seli, utemeljiio je teoriju o fazama kroz koje prolazi ljudski organizam kada se nađe u stresnoj situaciji. Bez obzira na uzrok i izazivač stresa čovekov organizam prolazi kroz 3 faze. Ovo su te faze stresa:

1. Faza alarma ili kako se često naziva faza uzbune (šoka), predstavlja prvu etapu u suočavanju sa neželjenom i neočekivanom situacijom,

2. Faza otpora koja se drugačije naziva i „borba-beg“ reakcijom i

3. Faza iscrpljenosti poznata kao burnout tj. sindrom sagorevanja.

Faza alarma

U fazi uzbune (šoka) dolazi do nastajanja i uvećenja šoka i straha. Prva faza počinje od samog momenta dejstva stresora. Psiholozi pod „stresorom“ podrazumevaju prilagođavanje događaju koji pojedinca može „izmestiti“ iz svakodnevnog funkcionisanja. Odgovori na stresore mogu da se manifestuju psihološki, telesno i/ili ponašajno. Pojedinac nastoji da definiše stresnu situaciju sa kojom se suočava. Glavne odlike faze alarma su: neprijatnost, otežano donošenje objektivnih odluka, glavobolja, anksioznost i nesanica.

Pored psiholoških dolazi i do unutartelesnih promena koje se manifestuju u vidu ubrzanog rada srca usled lučenja hormona, ubrzanog disanja i povećanja (mišićne) napetosti. Pojedinac nastoji da definiše stresni događaj. Homeostaza ili unutrašnja ravnoteža je narušena u ovom stadijumu.

Faza otpora

Mobilizacija i kontrašok su karakteristični za drugu fazu. Reč je o manje dramatičnoj fazi u odnosu na prvu. Svi raspoloživi mentalni i fizički kapaciteti se aktiviraju u nastojanju da se prevaziđe neprijatnost. Odluku o načinu delovanja i suočavanja sa stresnom situacijom pojedinac donosi nakon njene analize.

Konstruktivni i adaptivni oblici ponašanja oličeni u borbi ili begu mogu dovesti do savladavanja stresne situacije. Ujedno predstavljaju centralne oblike ponašanja po kojima je ova faza dobila drugi naziv. Telo će se vratiti u početni stadijum ravnoteže, u homeostazu, ukoliko osoba „savlada“ stresni događaj odlukom da ne pobegne i upusti se u borbu. U tom slučaju iskustvo suočavanja sa stresom može biti pozitivno jer je doprinelo razvoju ličnosti. Ako pak odluka prevagne u korist bekstva dolazi do regresije, koja se manifestuje kroz: odlaganje obaveza, kašnjenje, apatiju, umor, smanjenje seksualne želje itd.

Faza iscrpljenosti

Karakteriše je otežano funkcionisanje izazvano nedostatkom resusra kojim bi pojedinac savladao neprijatnost. Ostale odlike su: fizički i mentalni umor, stanje tuge, želja da se pobegne od svega, problemi sa varenjem. Dugotrajni stres dovodi do brojnih psihosomatskih oboljenja tj. psihofizioloških poremećaja, kao što su: hipertenzija, promene na koži, slabljenje imuniteta, glavobolja...

Burnout sindrom (sindrom sagorevanja) se može javiti u ovoj fazi, nastaje kao posledica brojnih stresnih situacija. Daje sliku hroničnog poremećaja. Najbolji primer je sagorevanje na poslu usled hroničnog stresa. Karakterističan je za zaposlene kod kojih posao zahteva komuniciranje sa velikim brojem klijenata. To su: šalterski službenici, zdravstveni i prosvetni radnici itd. Perfekcionisti su posebno na „udaru“ burnout sindroma. Simptomi sindroma sagorevanja mogu se klasifikovati u 3 grupe:

1. Kognitivni i afektivni simptomi su: zatvorenost, neraspoloženje, bespomoćnost, emocionalna krutost, beznadežnost, tuga, pesimizam, nedostatak pažnje i osećaj gubitka.

2. Fizički simptomi su: dugotrajna malaksalost, slabost i zamor, te glavobolja, nesanica, stomačne tegobe.

3. Simptomi manifestovani kroz ponašanje su: niska tolerancija, ljutnja, neprilagodljivost, bes, razdražljivost, napetost, nervoza, eksplozivnost, sumnjičavost, problematični kolegijalni i bračni odnosi.

Doživljaj stresa je subjektivan, te u tom smislu nije opšta kategorija. što znači da možete sebe trenirati i učiti sebe kako se izboriti sa stresnim situacijama.