Siniša Mali: Smanjenjem javnog duga do stabilnije i jače Srbije

Objavljeno:04.03.2019 ; Izvor: Ministarstvo finansija

Siniša Mali: Smanjenjem javnog duga do stabilnije i jače Srbije

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali obratio se danas učesnicima Kopaonik biznis foruma, na plenarnoj sesiji na temu „Makroekonomske osnove za snažan rast“ i istakao da je cilj da javni dug Srbije u budućnosti bude smanjen kako bi našoj deci ostala stabilnija i jača Srbija.

„Radimo na očuvanju teško stečene finansijske stabilnosti i smanjenju javnog duga, gledamo kako naša ekonomija može brže i jače da raste. Visoke stope rasta zadnjih par godina daju rezultat, smanjuje se stopa nezaposlenosti. Uspeli smo da od 2013. godine stopu od preko 25 odsto smanjimo na oko 12, 12,5 odsto, što je i dalje visoko, ali su rezultati neuporedivo bolji nego pre par godina, uz jasno opredeljenje da se borimo za svako novo radno mesto, za svaku novu fabriku, za svaku novu investiciju“, istakao je ministar Mali.

Mali kaže da je osim očuvanja fiskalne stabilnosti najveći izazov rast naše ekonomije, koji je prošle godine bio istorijski.

„Gledamo da bude još veći rast, kroz dodatno poresko rasterećenje ako nam fiskalni prostor to dozvoli. Radimo na reformi Poreske uprave, a do kraja juna imaćemo novu organizaciju. Sledeće godine biće novina i u fiskalizaciji, povraćaju PDV, povećanju kapitalnih investicija, što je apsolutni prioritet, jer se kroz te mere podstiču privrednici da još više ulažu“, rekao je ministar.

Važna je komunalna infrastruktura, kaže Mali, i napominje da moramo da pomognemo lokalnim samoupravama i njihovim preduzećima i da radimo na tome da infrastruktura bude kvalitetnija, jer je to ono što će dodatno podstaći nove investicije.

On je naveo da će se posebno raditi i na kapitalnim investicijama, za šta je u ovoj godini izdvojeno 220 milijardi dinara, a da je plan da se one u budućnosti značajno uvećaju.

Ministar je istakao da je u pripremi novi set zakona koji se odnose na finansijska tržišta: novi zakon o investicionim fondovima, zakon o osiguranju, računovodstvu i reviziji, što dodatno treba da stimuliše rast naše ekonomije.

Ministar se posebno osvrnuo na rast izvoza naše ekonomije i naveo da je većina fabrika u Srbiji izvozno orijentisana.

„Srbija je dominantna zemlja koja privlači direktne strane investicije, zato imamo fabrike koje se otvaraju širom Srbije, a većina tih fabrika je izvozno orijentisana. Imali smo stečaj i bankrot naše zemlje 2013. godine, a sada govorimo o najvišoj stopi BDP u zadnjih 10 godina, o suficitu, a ne o deficitu i zajedno sa vama razmišljamo kako Srbija treba da nastavi da raste“, naveo je ministar finansija.

Mali napominje da je budžet za 2019. godinu prekretnica u odnosu sve što se radilo u prethodnih pet godina, da je uravnotežen i realan, da se ova Vlada ne igra sa ciframa.

Ministar finansija je rekao da za prva dva meseca, umesto planiranog deficita od 3,5 milijarde dinara, imamo suficit od 22,2 milijarde dinara.

„Ako se po jutru dan poznaje, imaćemo niži deficit od planiranog u ovoj godini. Radimo na održivom deficitu, nećemo se igrati sa javnim finansijama. Želimo da smanjimo javni dug, da bude manji od 47 odsto, da BDP raste“, rekao je Mali.

On je podsetio da su napuštene krizne mere primenjene 2014. godine (ukinut Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija, fazno ukidanje Zakona o privremenom smanjenju osnovica za plate u javnom sektoru, povećanje plata u javnoj administraciji), a da su te mere usmerene ka tome da potrošnja nastavi da raste.

„Veći deo budžeta usmeren je ka dodatnom rastu konkurentnosti naše privrede. Uspeli smo da pronađemo fiskalni prostor da rasteretimo plate kada su u pitanju doprinosi, za jedan odsto. Ukinuti su doprinosi za nezaposlenost, što je možda malo, ali je prvi korak ka daljem smanjenju opterećenja, što je najvažniji zahtev privrede koji fiskalna politika može i treba da podrži“, rekao je Mali.

Ministar je rekao da će fiskalna pravila dugoročno definisati granice i usmerenja Republike Srbije, koja će privrednici moći da koriste, a da su izuzetno bitni faktori - stabilnost dinara, kao i stabilna inflacija.

„Srbija se sada upoređuje sa razvijenim zemljama Evropske unije, a 2013. godine bili smo na ivici bankrota. Sada smo te zemlje u mnogome prevazišli, a tranziciju su završili pre 20-25 godina. Ako budemo rasli i dalje, imaćemo stabilan budžet, veće plate, penzije, više novca za bolji standard građana Srbije“, zaključio je Mali.

Foto: Novosti /  Z.Jovanović